Цивилно друштво

За настанак, постојање и активност организација цивилног друштва неопходан услов је правно дефинисана и заштићена слобода удруживања грађана и оне представљају незаобилазан сегмент партиципативне демократије


Цивилно друштво су организовани грађани који својим деловањем и акцијама настоје да у своју заједницу (место, град, општину, државу) унесу квалитатвну промену која је од општег заједничког интереса за грађане и грађанке. Организације цивилног друштва представљају један од механизама надзора над радом институција а у циљу остварења заједничког интереса власти и грађана - унапређења друштва у свим областима.

Речник цивилног друштва
Упознајте цивилно друштво у Србији на порталу ОЦДоскоп

Организације цивилног друштва су дoбрoвoљни oблици oргaнизoвaњa грађана који настају приватним или правним документом (уговором о оснивању), чији је циљ заштита интереса одређене групе грађана или друштва у целини и које нису део структуре власти.

У организације цивилног друштва спадају:

Удружења грађана
Фондације
Задужбине
Синдикати
Струковна удружења
Верске организације
Већа националних мањина
Политичке партије
Спортска удружења
Неформалне групе

Постојање снажног цивилног друштва претпоставља слободу удруживања грађана без надзора и/или туторства државе над њиховим активностима. Као поље политичког деловања у заједници (држави, општини, граду...), цивилно друштво представља област добровољне и аутономне акције самоорганизованих грађана или њихових регистрованих удружења, који кроз своје активности настоје да унесу квалитативну промену у друштвени и политички живот.

Цивилно друштво представља политичку снагу која делује ван институција система али са јасним циљем да утиче на јавне политике и у смеру веће транспарентности, одговорности и отворености система према грађанима.

Цивилно је друштво врста друштвене акције која заузима простор између државе, економије и приватне сфере. Сложено значење и сложена употреба појма произлази из многих улога организација цивилног друштва у друштвеном животу од којих су неке од најзначајнијих:

  1. развијање културе грађанског активизма и учешћа у друштвном и јавним политикама;
  2. вршење притиска на институције у циљу заступања интереса различитих група;
  3. развијање доброчинства, филантропских вредности и принципа кроз активности удружења и других организација цивилног друштва у раду са маргинализованим друштвеним групама.
Основни законски акт којим је у Републици Србији дефинисано оснивање удружења грађана и других организација цивилног друштва је Закон о удружењима ("Службени гласник РС", бр. 51/2009).

Закон о удружењима

Број регистрованих организација, њихова активна улога у процесу израде јавних политика и утицај на структуре власти директно су повезане са степеном демократизације у друштву и нивоом транспарентности институција система.

Институција задужена за вођење регистра удружења у Републици Србији је Агенција за привредне регистре.