Rečnik

A B D E F G I J K L M N O P R S T U V Z
A
Alokacija
Aktivnost davanja (alociranja), grantiranja ili pripisivanja sredstava organizaciji ili pojedincu za ostvarenje određenog cilja.
B
Benčmarking
Benčmarking je termin koji nema odgovarajući pandan u srpskom jeziku. Predstavlja novi koncept strategijskog upravljanja, koji se primenjuje u cilju unapređenja poslovanja. Benčmarking se može opisati kao proces neprekidnog merenja, unutrašnjeg i spoljašnjeg upoređivanja, u odnosu na ustanovljene lidere u najboljoj praksi, kako bi se steklo znanje i stvorili uslovi za poboljšanje sopstvenih performansi. To je i proces učenja iz posmatranja i analiziranja pozitivnog iskustva drugih, da bi se ta iskustva uz neophodne promene primenila u sopstvenom poslovanju.
Budžetska klasifikacija
Budžet se priprema i izvršava na osnovu jedinstvene budžetske klasifikacije. Budžetska klasifikacija obuhvata ekonomsku klasifikaciju prohoda i primanja, ekonomsku klasifikaciju rashoda i izdataka, organizacionu klasifikaciju, funkcionalnu klasifikaciju, programsku klasifikaciju i klasifikaciju prema izvorima finansiranja.
D
Decentralizovano upravljanje
Dogovori o upravljanju po kojima, u skladu sa odredbama člana 53c (revidirane) Uredbe (EC, Euratom)broj 1605/2002, Komisija prenosi upravljanje određenim radnjama na zemlju korisnicu, zadržavajući pritom krajnju odgovornost za realizaciju ukupnog budžeta po članu 53c Uredbe (EC, Euratom)broj 1605/2002 i u smislu relevantnih odredbi ugovora Evropske komisije. Za potrebe pomoći u okviru IPA Uredbe, upravljanje se decentralizuje tamo gde je državna prava zemlje korisnice odgovorna za osnovna bespovratnasredstva i ugovore kojima se program sprovodi.
Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji - DEU
Delegacija Evropske Unije u Republici Srbiji ima funkciju da obezbedi predstavljanje EU u Srbiji i da u tom kontekstu olakša razvoj međusobnih odnosa u oblasti saradnje na političkom i ekonomskom polju, u domenu trgovine i spoljne pomoći kako finansijske, tako i tehničke. Od decembra 2009, prema Lisabonskom ugovoru, naziv Delegacije je Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji. U tom smislu ona je već preuzela vodeću ulogu među ambasadama zemalja članica, naročito u oblastima koje spadaju u nadležnost EU, kao što su trgovina i spoljna pomoć. U sklopu izrade Mišljenja EK Delegacija zajedno sa centralom u Briselu pomno prati spremnost Srbije u pogledu ispunjavanja političkih i ekonomskih kriterijuma u skladu sa politikama EU u svim sektorima, kao i njenu spremnost za usvajanje pravnog nasleđa EU (acquis communautaire) u preko 30 oblasti prema strukturi budućih poglavlja u okviru pregovora o pristupanju.  
Dijalog
Dvosmerna, otvorena, stalna i sadržajna komunikacija između zainteresovanih strana u procesu izrade javnih politika i nadzora nad njihovim sprovođenjem. Termin podrazumeva i konsultativne i savetodavne procese između državnih organa, organa lokalne samouprave, udruženja građana i organizacija civilnog društva, poslovnog sektora i ostalih zainteresovanih strana (strukovna udruženja pravnika na primer), u pogledu iznalaženja delotvornog rešenja posmatranih društvenih problema i pojava od opšteg značaja u lokalnoj zajednici ili na širem, nacionalnom nivou.
Donacija
Donacija - namenski bespovratan prihod koji se ostvaruju na osnovu pisanog ugovora između davaoca i primaoca donacije. Poklon u formi novca, vlasništva i/ili usluga, najčešće vezan za humanitarne svrhe. Individua ili pravno lice koje daje donaciju je donator, a druga strana je primalac donacije.
Društveni kapital
Sistem vrednosti i mreža koje deluju u društvu i utiču na kvalitet, efikasnost  i rezultate kolektivnih akcija i inicijativa. Ukupna suma resursa koje jedna zajednica (lokalna, nacionalna ili regionalna) poseduje i koja omogućava pristup pojedinca/ki grupnim građanskim aktivnostima i inicijativama. Nematerijalna vrednost jedne zajednice koja je posledica slobode udruživanja građana u cilju ostvarivanja interesa  koji su od opšteg značaja. Društveni kapital proizlazi iz razvijenog civilnog društva u kojem građani stupaju u socijalne odnose koji su po svojoj prirodi nematerijalne prirode.Efikasnost državnog aparata direktno utiče na rast i kvalitet društvenog kapitala koji se generiše kroz efikasno, razvijeno i vidljivo civilno društvo.
Društveno odgovorno poslovanje
Koncept prema kojem preduzeće na dobrovoljnom principu integriše brigu o društvenim pitanjima i zaštiti životne sredine u svoje poslovne aktivnosti i odnose sa zainteresovanim stranama. Društveno odgovorno poslovanje predstavlja promovisanje odgovorne prakse u privredi koja privredi i društvu koristi i olakšava ostvarenje društvenog, privrednog, ekološkog održivog razvoja maksimirajući pozitivan uticaj privrede na društvo, uz istovremeno svođenje negativnih posledica na minimum.
E
Evropska komisija - EK
Evropska Komisija (EC- European Commission) je izvršni organ Evropske unije. Predstavlja jednu od tri glavne institucije koje upravljaju Unijom. Predsednik i članovi Komisije se biraju od strane zemalja članica pošto su prethodno odobreni od strane Evropskog parlamenta. Članovi Komisije, iako državljani članica EU, ne predstavljaju u tom telu svoje države, već zastupaju interese EU. Pri tome im Osnivački ugovor garantuje potpunu nezavisnost, te su zabranjeni pritisci nacionalnih vlada, ali i drugih institucija EU na rad članova Komisije.Komisija je izvršni organ institucionalnog sistema Unije. Ima pravo da daje nacrte zakona i potom ih predstavi Parlamentu i Savetu ministara. Kao Unijino izvršno telo, odgovorno je za implementiranje evropskog zakonodavstva (direktive, regulacije, odluke), budžet i programe usvojene od strane Parlamenta i Saveta. Takođe, predstavlja Uniju na međunarodnoj sceni i pregovara oko međunarodnih dogovora, uglavnom na polju razmene i saradnje.Komisija EU ima 27 komesara. Među njima se bira predsednik i potpredsednici Komisije. Kandidate za mesto komesara predlažu vlade članica, a za njihov izbor neophodna je saglasnost Evropskog parlamenta. Mandat komesara traje pet godina.
Evropski ekonomski i socijalni komitet - EESC
Evropski ekonomski i socijalni komitet (EESC - European Economic and Social Committee) je savetodavno telo Evropske Unije sastavljeno od različitih privrednih i socijalnih interesnih grupa (poslodavaca, zaposlenih, nevladinih udruženja), koje daje mišljenja drugim institucijama, najčešće u sklopu procesa donošenja novih propisa EU. Ovo telo svojim studijama, preporukama i savetima pomaže rad institucija – Saveta Evropske unije, Evropskog parlamenta i Evropske komisije.
F
Fondacija
Fondacija - pravno lice bez članova i osnovne imovine koje je osnovano radi dobročinog ostvarivanja opštekorisnog cilja koji nije zabranjen Ustavom i zakonom. Sva pitanja vezana za rad zadužbina i fondacija su regulisana Zakonom o zadužbinama i fondacijama („Službeni glasnik br 88/2010“).
G
Grant
Grant predstavlja direktnu finansijsku donaciju koja se dodeljuju sa ciljem finansiranja aktivnosti neprofitnih subjekata.
I
Indikator
Indikator predstavlja kvantitativan ili kvalitativan faktor ili promenljivu koja obezbeđuje jednostavno i pouzdano sredstvo koje služi za merenje dostignuća, odražavanje promena povezanih sa intervencijom ili kao pomoć pri proceni učinka učesnika u razvoju.
IPA
Instrument za pretrpistupnu pomoć IPA je  jedinstven instrument za pretpristupnu pomoć od 2007 do 2013. godine koji zamenjuje pet prethodno postojećih pretpristupnih instrumenata, Phare, ISPA, SAPARD, pretpristupni instrument za Tursku i CARDS. Predstavlja program tehničko - finansijske podrške EU zemljama jugoistočne Evrope u procesu evrointegracija. Realizacija IPA programa planirana je za period 2007. - 2013. godine nakon čega se vrši novo programiranje pomoći za period 2014-2020 po novom sektorskom pristupu. 
Izgradnja kapaciteta
Predstavlja izgradnju, unapređenje, jačanje kapaciteta – unapređenje i jačanje tehničkih i menadžerskih  sposobnosti i resursa u okviru organizacije.
J
Javna rasprava
Postupak kojim se pribavljaju mišljenja zainteresovanih strana u zakonodavnom procesu (građani, strukovna udruženja, organizacije civilnog društva) u pripremi zakona kojim se bitno menja uređenje nekog pitanja ili uređuje pitanje koje posebno zanima javnost.Dostupnost informacija o sprovođenju javnih rasprava na zvaničnim internet stranama organa i portalu E-uprave, kao i jednostavne procedure za učestvovanje građana u procesu direktno utiču na celokupnu transparentnost i otvorenost državnih institucija prema aktivnoj građanskoj participaciji u kreiranju javnih politika.U Republici Srbiji procedura pokretanja javne rasprave sa njenim pratećim programom regulisana je Poslovnikom Vlade, član 41.
K
KOCD
KOCD – Kontakt organizacije civilnog društva (http://www.kocd.org/).KOCD mehanizam je nastao 2007. godine sa ciljem da omogući organizacijama civilnog društva i građanima da se uključe u proces sprovođenja Strategije za smanjenje siromaštva. KOCD čini 7 organizacija, koje su trenutno okupljene u cilju praćenja primene novog Zakona o socijalnoj zaštiti, u Inicijativi za praćenje socijalne politike (IPSP). Svaka od njih je profilisana za bavljenje pitanjima pojedinačnih osetljivih grupa stanovništva, koje je Vlada još Strategijom za suzbijanje siromaštva u Srbiji , kao i aktuelnim politikama u oblasti socijalnog uključivanja, utvrdila:
  • Građanske inicijative, KOCD za pitanja mladih
  • Amity – Snaga prijateljstva, za pitanja starih
  • Grupa 484, za pitanja migranata
  • Društvo za razvoj dece i mladih „Otvoreni klub“, za pitanja dece
  • Romski informativni centar, za pitanja Roma
  • Autonomni ženski centar, za pitanja žena
  • Centar za samostalni život osoba sa invaliditetom, za pitanja osoba sa invaliditetom.
Korisnik sredstava
Pojedinci, grupe ili organizacije, bilo javno ili privatno telo, koje sprovodi pojedinačni projekat i prima javnu pomoć, ili koje ima posredne ili neposredne koristi od razvojne intervencije/sprovođenja projekta.Može se napraviti razlika između:(1) partnera na projektu/neposrednih korisnika: onih koji primaju podršku iz fondova Evropske komisije radi upravljanja kreiranjem i sprovođenjem projekta, odnosno obično ministarstva, agencije za sprovođenje;(2) posrednih korisnika: onih koji u okviru projekta primaju podršku u cilju boljeg pružanja usluga ciljnoj grupi/grupama, kao na primer članovi poljoprivrednih savetodavnih službi, kojima mere obuke donose korist u smislu boljeg pružanja savetodavnih usluga „ženskim i muškim članovima poljoprivrednih domaćinstava“;(3) ciljne grupe: grupa ili lice na koje će projekat imati pozitivno dejstvo na nivou svrhe projekta i sa kojim će projekat veoma blisko sarađivati, odnosno„ženski i muški članovi poljoprivrednih domaćinstava“ u slučaju gore navedenog projekta savetodavnih službi;(4) krajnjih korisnika: oni koji, izvan nivoa ciljnih grupa, imaju dugoročne koristi od projekta na nivou društva ili čitavog sektora, npr. „deca“ usled povećanog trošenja na zdravstvo i obrazovanje, „potrošači“ usled unapređene poljoprivredne proizvodnje i plasmana, ili „država“ kao takva usled uvećane izvoznih prihod aod unapređene poljoprivredne proizvodnje i plasmana.
Korporativna filantropija
Vidi Društveno odgovorno poslovanje.
L
Linija 481
Sredstva sa ove budžetske klasifikacije predstavljaju sredstva za podsticanje programa ili nedostajućeg dela sredstava za finansiranje programa koje realizuju udruženja, a koji su od javnog interesa, odnosno namenjena su za finansiranje programa i projekata kojima se ostvaruje javno dobro. Sam naziv ove klasifikacije ukazuje na potencijalne korisnike tako da korisnici ne mogu biti organizacije čiji je osnivač država već nevladine i nedobitne organizacije zasnovane na slobodi udruživanja više fizičkih ili pravnih lica, osnovane radi ostvarivanja i unapređenja određenog zajedničkog ili opšteg cilja i interesa, koji nisu zabranjeni Ustavom ili zakonom.
Lokalna organizacija civilnog društva
Grass-root organizacija - organizacija koja se zasniva na potrebama lokalne zajednice (community based organization) i ima za cilj da odgovori na te potrebe. Ove organizacije mogu da budu inicirane unutar ili izvan date zajednice; njihovo osoblje i članstvo su pripadnici/e lokalne zajednice, a organizacije imaju neki oblik odgovornosti prema lokalnoj zajednici, u formi odbora ili komiteta
M
Međunarodna klasifikacija neprofitnih organizacija (ICNPO)
Neprofitne organizacije su u satelitskom računu klasifikovane po osnovnom području delatnosti prema Međunarodnoj klasifikaciji neprofitnih organizacija (ICNPO). To je klasifikacioni sistem koji je preporučen u Priručniku za neprofitne institucije u sistemu nacionalnih računa, u izdanju UN. ICNPO sistem grupiše organizacije u 12 glavnih grupa delatnosti, uključujući univerzalnu kategoriju „nije nigde klasifikovano“. Ovih 12 glavnih grupa dalje su podeljene na 24 podgrupe:1. Kultura i rekreacija2. Obrazovanje i istraživanja3. Zdravstvo4. Socijalne usluge5. Životna sredina6. Razvoj i stanovanje7. Zakon, javno zastupanje i politika8.Filantropski posrednici i promocija volonterstva9. Međunarodna saradnja10. Religija (alternativno veroispovest)11. Poslovna i stručna udruženja, savezi12. Nije nigde klasifikovano
N
Nacionalni akcioni plan
NAP- nacionalni akcioni plan
Nacionalni koordinator pretpristupne pomoći
Nacionalni koordinator pretpristupne pomoći (NIPAC - National IPA Coordinator) je odgovoran za ukupnu koordinaciju i praćenje pomoći EU u svim IPA komponentama, kao i za planiranje komponente I. U svom radu, NIPAK ima podršku tehničkog sekretarijata, odnosno Sektora za planiranje, programiranje, praćenje i izveštavanje o sredstvima EU i razvojnoj pomoći Kancelarije za evropske integracije Vlade Republike Srbije. Na sednici Vlade održanoj 30. avgusta 2012. godine, Milan Pajević, direktor Kancelarije za evropske integracije Vlade Republike Srbije, je imenovan za Nacionalnog IPA koordinatora (NIPAK) u Republici Srbiji.
Nevladine organizacije (NVO)
Dobrovoljne, formalizovane i neprofitne organizacije koje su stvorene izvan institucija sistema  u cilju rešavanja određenih društvenih pitanja i problema nekomercijalne prirode. Mogu biti organizovane na lokalnom, nacionalnom, regionalnom ili međunarodnom nivou.NVO su posvećene obavljanju određenih grupa zadataka i vođene su od strane ljudi sa zajedničkim interesima u rešavanju ovih zadataka i problema. Pružaju različite usluge i obavljaju različite razvojne i humanitarne aktivnosti. One mogu uključiti sprovođenje istraživanja, distribuciju informacija, obuke, lobiranje za promene zakonskih akata, zagovaranje vezano za određena pitanja, praćenje sprovođenja politika vlade i podsticanje političke i građanske participacije.Termin NVO je jezički ravnopravan sa pojmom udruženje građana, ali se zbog relativno negativne konotacije (nevladina u svakodnevnom slengu asocira da je organizacija anti-vladina), sve više promoviše termin organizacije civilnog društva koji obuhvata sve oblike građanskog udruživanja (formalne i neformalne) koji mogu a ne moraju imati u delokrugu bavljenje javnim politikama i kako bi se promovisao postignuti napredak u razvoju civilnog društva.
O
Odgovornost
Sposobnost i mogućnost organizacije da odgovori na zahteve zainteresovanih strana (na primer donatora), u skladu sa svojim propisanim ovlašćenjima i obavezama.  Mehanizmi kojima se definiše i meri odgovornost organizacije tiču se upravljanja, menadžmenta, načina na koji se donose odluke unutar organizacije, kao i načina na koji organizacija troši finansijska sredstva koja su joj na raspolaganju. Razvoj i ulaganje u izgradnju kapaciteta organizacije civilnog društva direktno utiče na povećanje njene sposobnosti da odgovori na postavljene zahteve.
Organizacije civilnog društva
Dobrovoljni oblici organizovanja građana koji nastaju privatnim ili pravnim dokumentom - ugovorom o osnivanju, čiji je cilj zaštita interesa određene grupe građana ili društva u celini  i koje nisu deo strukture vlasti. Predstavljaju posrednika između javnih organa vlasti i građana.Za nastanak, postojanje i aktivnost organizacija civilnog društva neophodan uslov je  pravno definisana i zaštićena sloboda udruživanja građana. Predstavljaju nezaobilazan segment  participativne demokratije.Broj registrovanih organizacija, njihova aktivna uloga u procesu izrade javnih politika i uticaj na struture vlasti direktno su povezane sa stepenom demokratizacije u društvu i nivoom transparentnosti institucija sistema.U organizacije civilnog društva spadaju:
  • Udruženja građana
  • Fondacije
  • Zadužbine
  • Sindikati
  • Strukovna udruženja
  • Verske organizacije
  • Veća nacionalnih manjina
  • Političke partije
  • Sportska udruženja
  • Neformalne grupe
P
Paket za proširenje
Set dokumenata koji Komisija svake godine podnosi Savetu i Evropskom Parlamentu, čiji se strateški i politički deo sastoji od: revidiranih dokumenata, tamo gde je to primereno, pristupnih partnerstava i Evropskih partnerstava, redovnih izveštaja utvrđenih po zemljama, strateškog dokumenta Komisije i Višegodišnjeg indikativnog finansijskog okvira.
Participacija
Aktivno učestvovanje punoletnih građana u procesu donošenja odluka i kreiranju javnih politika. Može biti neposredna participacija, putem direktne uključenosti građana u procese (učestvovanje u javnim raspravama,  izlazak na izbore, potpisivanje peticija, aktivizam kroz neformalne grupe i/ili udruženja građana), ili posredna, kada interese građana zastupaju njihovi legitimno izabrani predstavnici u institucijama. Na obim i stepen direktnog učešća građana u politikama značajno utiče postojanje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva koje obezbeđuje i garantuje pravni okvir za neometano delovanje građana, udruženja i ostalih organizacija civilnog društva. Da bi se u društvu utemeljile i osnažile vrednosti participativne demokratije, neposredno učešće građana u javnim politikama bude široko u pogledu tema, dostupno u najvećem stepenu i vidljivo.
Partnerstvo
Saradnja različitih fizičkih i/ili pravnih lica i/ili institucija, u cilju ostvarenja zajedničkog cilja, interesa ili rezultata pri čemu je i odgovornost za postignuto podeljena u odgovarajućoj razmeri. Aktivnost koja pretpostavlja saradnju više zainteresovanih strana i aktivno učešće na realizaciji pokrenutog projekta, programa, akcije ili inicijative.Civilno društvo se smatra razvijenim ukoliko postoji stalna i otvorena praksa među-sektorskog partnerstva u kojoj institucije, građani i poslovni sektor partnerski realizuju programe i projekte koji za cilj imaju opšte dobro, zaštitu  interesa određenih društvenih grupa ili rešavanje određenih društvenih problema na lokalnom ili nacionalnom nivou.Partnerstvo je ugovorni odnos koji se reguliše Sporazumom/Izjavom o partnerstvu.
Partnerstvo za otvorenu upravu
Partnerstvo za otvorenu upravu je nova multilateralna inicijativa, koja ima za cilj obezbeđivanje podrške i većeg angažovanja vlada širom sveta u oblastima kao što su javnost rada, saradnja sa organizacijama građanskog društva, borba protiv korupcije i upotreba novih tehnologija, kako bi organi javne vlasti radili otvorenije, delotvornije i odgovornije.
Podsticajno okruženje
Skup prethodno uspostavljenih pravila i postojećih uslova koji omogućavaju neometan rad i delovanje udruženja građana i drugih oblika građanskog aktivizma u skladu sa zakonom.Termin podrazumeva institucionalni okvir koji je u nadležnosti države i državnih organa (pravna regulativa, ekonomske olakšice za neprofitni sektor) kao i povoljan društveno-kulturni kontekst koji ohrabruje i neguje građanske vrednosti na čije stvaranje, osim institucija utiču i drugi društveni činioci (mediji, obrazovni sistem, porodične vrednosti…)Skup uslova , često međusobno povezanih   u cilju da se građani i organizacije civilnog društva uključe u procese razvoja na održiv i efikasan način, bez obzira da li je to na političkom, programskom ili projektnom nivou. Oni uključuju pravne, regulatorne i okvire politike i političkih, socio -kulturnih i ekonomskih faktora. Postoje institucionalni faktori unutar civilnog drustva  koje trba uzeti u obzir u razmišljanju o ovom okruženju.
Pravne tekovine Evropske unije
Termin kojim se definiše jedan od najznačajnijih principa Evropske unije i evropskih integracija uopšte – kumulativni pravni okvir Unije koji se sastoji od primarnih i sekundarnih izvora prava.Primarni izvori prava su osnivački ugovori Unije, međunarodno pravo, međunarodno običajno pravo i pravni principi EU. Sekundarne izvore prava čini regulativa EU institucija, praksa Suda pravde, sve obaveze koje su države članice preuzele a koje se tiču Unije. Aquiss je posebno aktuelan u procesu pristupanja EU, pošto države kandidati imaju obavezu da usvoje, implementiraju i sprovode sve pravne tekovine pre samog ulaska u Uniju. U tom procesu dolazi i do promena unutar sistema državne administracije i sudskih  organa.Proces pristupanja države-kandidata Evropskoj uniji sprovodi se upravo kroz kontekst pravnih tekovina EU, odnosno, kroz proces usklađivanja zakonodavstva države-kandidata sa pravnim tekovinama Unije. Proces pristupanja prati se kroz 35 poglavlja:Poglavlje 1: Sloboda kretanja robePoglavlje 2: Sloboda kretanja radnikaPoglavlje 3: Pravo poslovnog nastanjivanja i sloboda pružanja uslugaPoglavlje 4: Sloboda kretanja kapitalaPoglavlje 5: Javne nabavkePoglavlje 6: Pravo trgovačkih društavaPoglavlje 7: Pravo intelektualne svojinePoglavlje 8: Tržišna konkurencijaPoglavlje 9: Finansijske uslugePoglavlje 10: Informatičko društvo i medijiPoglavlje 11: Poljoprivreda i ruralni razvojPoglavlje 12: Sigurnost hrane, veterinarska i fitosanitarna politikaPoglavlje 13: RibarstvoPoglavlje 14: Saobraćajna politikaPoglavlje 15: EnergetikaPoglavlje 16: PoreziPoglavlje 17: Ekonomska i monetarna politikaPoglavlje 18: StatistikaPoglavlje 19 :Socijalna politika i zapošljavanjePoglavlje 20: Preduzetništvo i industrijska politikaPoglavlje 21: Transevropske mrežePoglavlje 22: Regionalna politika i koordinacija strukturnih instrumenataPoglavlje 23: Pravosuđe i osnovna pravaPoglavlje 24: Pravda, sloboda i sigurnostPoglavlje 25: Nauka i istraživanjePoglavlje 26: Obrazovanje i kulturaPoglavlje 27: Životna sredinaPoglavlje 28: Zaštita potrošača i zdravljaPoglavlje 29:Carinska unijaPoglavlje 30 : Spoljni posloviPoglavlje 31: Spoljna, bezbednosna i odbrambena politikaPoglavlje 32: Finansijska kontrolaPoglavlje 33: Finansijski i budžetski propisiPoglavlje 34: InstitucijePoglavlje 35: Ostala pitanja 
Predlog projekta
Predlog projekta jasno postavlja ose prioriteta, predviđene operacije i metode odabrane za njihovo sprovođenje. Komisija na osnovu sažetaka projekta priprema predloge za finansiranje.
Programi prekogranične saradnje
Programi prekogranične saradnje (CBC - Cross-border Cooperation) predstavljaju programe EU koji podrazumevaju saradnju između članica kandidata za članstvo u EU sa njihovim susedima i imaju za cilj smanjenje razlika u ekonomskom razvoju kao i jačanje saradnje organizacija civilnog društva u pograničnim oblastima.
Projekat
Projekat je niz aktivnosti sa ciljem ispunjenja jasno određenih ciljeva u okviru definisanog vremenskog perioda i sa definisanim budžetom.
R
Regrantiranje
Regrantiranje predstavlja postupak davanja sredstava manjim organizacijama od strane većih koje apliciraju za grant, u cilju osnaživanja kapaciteta i znanja malih organizacija u razvoju.
S
Skrining
Screening je faza analitičkoga pregleda i ocene usklađenosti nacionalnoga zakonodavstva države kandidata s pravnom tekovinom Evropske unije. Jedna od osnovnih svrha skrininga jeste utvrđivanje razlike koja postoji, u svakom od pregovaračkih poglavlja, između zakonodavstva države kandidata i pravnih tekovina EU.  Nakon analize pravnih tekovina EU od države kandidata se očekuje da pokaže hoće li moći u celini da prihvati pravnu tekovinu EU u određenom poglavlju i uskladi uočene razlike u zakonodavstvu ili ima nameru da zatraži određene prelazne periode kako bi upotpunosti uskladila i primenila zakonodavstvo.
T
Tehnička pomoć
Tehnička pomoć (TA) podrazumeva konsultantske usluge za pripremu različitih dokumenata i njihovo sprovođenje, pripremu i sprovođenje obuke, projektne dokumentacije itd.
Transparentnost
Dostupnost i slobodno širenje informacija i podataka o radu državnih institucija a koje su od značaja za delovanje i rad drugih zainteresovanih strana.Javnost rada državnih institucija sistema koja se obezbeđuje se jasnim, razumljivim i u značajnoj meri jednostavnim procedurama pomoću kojih građani/ke i zainteresovana javnost imaju pristup informacijama od javnog značaja i koje su važne u odbrani njihovih interesa. Važan mehanizam za ostvarenje transparentnosti u radu državnih organa je dvosmerna komunikacija između građana i organa uprave.
Tvining
Twining je inicijativa Evropske komisije koja je pokrenuta 1998. godine u kontekstu priprema za proširenje Evropske unije. Zamišljen je kao instrument kojim se podržava saradnja institucija zemalja članica sa odgovarajućim institucijama zemalja kandidata za članstvo u EU, a sa ciljem jačanja državne uprave i pravosuđa u sprovođenju pravnih tekovina Evropske unije. Twining ima ključnu ulogu u jačanju administrativnih kapaciteta novih zemalja članica, a koji se finansiraju iz Pretpristupnih instrumenta pomoći. 
U
Udruženje
Udruženje - dobrovoljna i nevladina nedobitna organizacija, zasnovana na slobodi udruživanja više fozičkih ili pravnih lica, osnovana radi ostvarivanja i unapređenja određenog zajedničkog ili opšteg cilja i interesa koji nisu zabranjeni Ustavom ili zakonom.
V
Volontiranje
Dobrovoljna aktivnost pojedinaca/ki koji samostalno ili u grupi drugih istomišljenika svojim radom za koji nisu plaćeni/e obavljaju određene poslove, čime doprinose opštem dobru šire zajednice (na lokalnom ili nacionalnom). Aktivnost usmerena na interes drugih lica koja nisu u srodstvu sa licem koje obavlja volonterski posao, pri čemu ne postoji nikakav ekonomski interes za obavljanje date aktivnosti.Značajna društvena vrednost  koja je pokazatelj razvijenog civilnog društva u kojem se neguju filantropske prakse davanja, dobročinstva, solidarnosti i socijalne inkluzije.
Z
Zadužbina
Zadužbina -  pravno lice bez članova kojem je osnivač namenio određenu imovinu radi dobročinog ostvarivanja opštekorisnog cilja ili privatnog interesa, odnosno cilja koji nije zabranjen Ustavom ili zakonom. Sva pitanja vezana za rad zadužbina i fondacija su regulisana Zakonom o zadužbinama i fondacijama („Službeni glasnik br 88/2010“).
Zagovaranje
Sprovođenje aktivnosti koje imaju za cilj promenu javnih politika ili načina na koji sistem u određenom segmentu funkcioniše i deluje. Najčešći oblici zagovaranja su lobiranje, kampanja, sprovođenje istraživanja, umrežavanje sa drugim zainteresovanim stranama (pojedincima i organizacijama), mobilizacija građana kroz peticije i  inicijative.Zagovaranje mogu da sprovode pojedinci ili grupe kojih se direktno tiče tema njihove aktivnosti (raseljena lica, osobe sa invaliditetom, manjinske grupe…) ili pojedinci i organizacije koje se bave ili tim društvenim pitanjem ili organizacije koje su programski opredeljene da se bave tom aktivnošću.Zagovaranje se može sprovesti kao pojedinačna, kratka akcija ili kao dugotrajni proces, u kom slučaju se strateški planira angažovanje svih raspoloživih resursa (ljudski kapaciteti, stručna javnost, finansijska sredstva, medijska podrška). Veličina, iskustvo i resursi organizacije civilnog društva koja sprovodi akciju zagovaranja mogu značajno da utiču na efekat i posledice sprovedenih aktivnosti.