Najčešće postavljana pitanja

Šta su organizacije civilnog društva?

Evropski ekonomski i socijalni komitet definiše „organizacije civilnog društva“ kao „sve organizacione strukture čiji članovi imaju ciljeve i odgovornosti koje su od opšteg interesa, a koje deluju kao posrednici između javnih organa vlasti i građana”. Efikasnost organizacija civilnog društva najviše zavisi od stepena u kome su njihovi članovi spremni da pomognu postizanje konsenzusa kroz javnu i demokratsku raspravu, kao i prihvatanje rezultata demokratskog procesa kreiranja politika. Organizacije civilnog društva uključuju: učesnike tržišta rada, tj. socijalne partnere; organizacije koje predstavljaju socijalne i ekonomske učesnike, koji nisu socijalni partneri u striktnom smislu te reči; NVO (nevladine organizacije) koje okupljaju građane u borbi za zajednički cilj, poput ekoloških organizacija, organizacija za zaštitu ljudskih prava, udruženja potrošača, humanitarne organizacije, organizacije koje se bave edukacijom i obukama, i drugim aktivnostima; organizacije iz lokalne zajednice (organizacije potekle iz zajednice, npr. organizacije koje su postavljene unutar društva „odozdo“, čiji su ciljevi orijentisani prema članovima) npr. omladinske organizacije, porodična udruženja i sve one organizacije koje omogućavaju učešće građana u lokalnom i opštinskom životu; religijske zajednice. (Mišljenje Evropskog ekonomskog i socijalnog komiteta o Ulozi i doprinosu organizacija civilnog društva izgradnji Evrope – CESE 851/1999 od 22. septembra 1999.)

Koja je uloga Kancelarije?

Kancelarija pruža podršku organizacijama civilnog društva u vidu informisanja o aktuelnim i budućim konkursima za projekte/programe, aktuelnim javnim raspravama, organizuje obuke u cilju podizanja kapaciteta organizacija civilnog društva i njihovih članova, pruža obaveštenja i najavljuje događaje od značaja za razvoj civilnog društva. Kancelarija pruža pravne savete po upitima koje prima, u okviru svojih nadležnosti. Ukoliko primljen upit po svom sadržaju nije u okviru ili prevazilazi nadležnosti Kancelarije, upućuje stranku koja joj se obratila na adresu nadležnih institucija. Organizacija civilnog društva koja je poslala upit se informiše o adekvatnom načinu zadovoljenja svojih interesa u vezi sa predmetom upita. Kancelarija posreduje između organa državne uprave i organizacija civilnog društva u cilju omogućavanja kvalitetnije komunikacije i boljeg razumevanja uloga u društvu obeju strana, u cilju stvaranja podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva. Kancelarija se bavi sistemskim praćenjem stanja, problema, potreba i stavova organizacija civilnog društva u Republici Srbiji.

Ko i pod kojim uslovima može osnovati udruženje?

Ko i pod kojim uslovima može osnovati udruženje? Udruženje mogu osnovati najmanje tri osnivača, s tim što najmanje jedan od osnivača mora imati prebivalište, odnosno sedište na teritoriji Republike Srbije. Osnivači udruženja mogu biti poslovno sposobna fizička ili pravna lica. Udruženje stiče status pravnog lica danom upisa u registar udruženja, koji vodi Agencija za privredne registre kao povereni posao. Upis u Registar vrši se na osnovu prijave za upis, koju podnosi zastupnik udruženja. Više informacija možete naći na zvaničnoj internet prezentaciji Agencije za privredne registre. Zakon o udruženjima („Službeni glasnik br 51/09“) jasno definiše osnivanje i pravni položaj udruženja, upis i brisanje iz registra, članstvo i organe, statusne promene i prestanak rada udruženja, kao i sva druga pitanja značajna za rad udruženja. Kao pomoć u tumačenju ovog Zakona može poslužiti Vodič za primenu Zakona o udruženjima, koji su objavile Građanske inicijative u saradnji sa Ministarstvom za državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Da li Kancelarija može pomoći OCD u obezbeđivanju potrebnih finansijskih sredstava?

Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom nema budžetom predviđena sredstva za finansijsku podršku redovnim aktivnostima OCD-a, ali obezbeđuje sredstava za sufinansiranje projekata koji su odobreni kroz program „Evropa za građane i građanke“ i/ili kroz EU IPA „Podrška civilnom društvu 2011-2013“. Ukoliko je Vašoj organizaciji potrebna pomoć u pronalaženju finansijskih sredstva upućujemo Vas da pročitate Vodič kroz potencijalne izvore finansiranja koji pruža pouzdane podatke o raspoloživim sredstvima međunarodnih i domaćih donatora, kao i državnih institucija koje imaju opredeljena sredstva za projektne aktivnosti organizacija civilnog društva i na taj način omogućava uvid u sredstva za realizaciju različitih projektnih aktivnosti.

Da li Kancelarija može da pomogne u ostvarivanju saradnje sa nekom državnom institucijom?

Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom pruža podršku organizacijama civilnog društva u ostvarivanju bolje saradnje sa državnim institucijama i to jeste deo njenog mandata. Kancelarija pruža podršku u utvrđivanju nadležne institucije za određeno pitanje/problem i u ostvarivanju kontakta i/ili zajedničkog sastanka kada je reč o važnim i aktuelnim pitanjima.

Da li Kancelarija može da daje tumačenje pojedinačnih propisa?

Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom nema nadležnost u tumačenju propisa već to rade nadležni organi koji su zakonski predlagači određenog propisa. Kancelarija može uputiti zainteresovane predstavnike udruženja građana i drugih organizacija civilnog društva na određeni državni organ koji se bavi tumačenjem određenog propisa.

Da li Kancelariji možemo da dostavimo pritužbe na rad državnih institucija u vezi sa saradnjom/procedurama dodele sredstava organizacijama civilnog društva?

Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom u svom mandatu nema nadzorna ovlašćenja i ne može da vrši kontrolnu funkciju rada drugih institucija državne uprave. Ako više organizacija smatra da su im uskraćena prava mogu na adresu Kancelarije (Bulevar Mihajla Pupina 2, 11070 Beograd), da dostave zajedničku inicijativu koju bi Kancelarija dalje uputila nadležnim institucijama.

Koji su relevantni propisi koji definišu rad organizacija civilnog društva?

Svi relevantni propisi nalaze se na našoj zvaničnoj internet prezentaciji u meniju Dokumenta, http://civilnodrustvo.gov.rs/dokumenta/.

Da li Kancelarija obezbeđuje stručnu podršku u pisanju projektnih predloga? Kome se možemo obratiti za pomoć u vezi sa tim?

Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom ne obezbeđuje stručnu pomoć u pisanju predloga projekata. Projekat za Tehničku podršku organizacijama civilnog društva (TACSO) u Srbiji pruža tehničku podršku organizacijama civilnog društva i organizuje različite obuke za podizanje kapaciteta organizacija civilnog društva, među kojima i obuke za pisanje predloga projekata.

Na koji način mogu da dobijam informacije o aktivnostima Kancelarije?

Sve zainteresovane organizacije civilnog društva mogu se prijaviti na mejling listu Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom, http://civilnodrustvo.gov.rs/kontakt/ preko koje se članovi liste obaveštavaju o aktuelnim aktivnostima i planiranim događajima Kancelarije.

Koliko košta cela procedura otvaranja podračuna kod Uprave za trezor i da li postoji mesečno održavanje računa?

Prilikom upisa u Evidenciju korisnika javnih sredstava i otvaranja podračuna kod Uprave za trezor, Uprava za trezor ne naplaćuje naknadu za upis i za otvaranje podračuna. (Troškovi koje snosi subjekt prilikom overe dokumenata su individualni i zavise od potrebnog broja overenih dokumenata, kao i od visine takse nadležnog organa koji vrši njihovo izdavanje ili overu). Uprava za trezor naplaćuje naknadu za izvršene usluge javnih plaćanja preko podračuna korisnika javnih sredstava, kao i za obavljanje drugih poslova u skladu sa ugovorom, po tarifi koja čini sastavni deo Uredbe o jedinstvenoj tarifi po kojoj se naplaćuju naknade za usluge koje vrši Uprava za trezor („Službeni glasnik RS“, br. 116/13, 80/14, 12/15 i 12/16).

Koji je osnov, a šta je obrazloženje za stupanje na snagu Pravilnika?

Pravni osnov za donošenje Pravilnika o izmeni Pravilnika o načinu utvrđivanja i evidentiranja korisnika javnih sredstava i o uslovima i načinu za otvaranje i ukidanje podračuna kod Uprave za trezor („Službeni glasnik RS”, br. 113/13, 8/14 i 24/16 – u daljem tekstu: Pravilnik), sadržan je u odredbama člana 8. stav 2. i člana 96. Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS”, br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13-ispravka, 108/13, 142/14, 68/15-dr. zakon i 103/15 – u daljem tekstu: Zakon), kojima je, između ostalog, propisano da ministar nadležan za poslove finansija bliže uređuje način utvrđivanja i evidentiranja korisnika javnih sredstava u spisku korisnika javnih sredstava i propisuje uslove i način za otvaranje i ukidanje podračuna konsolidovanog računa trezora.

Šta su razlozi za donošenje Pravilnika o izmeni Pravilnika o načinu utvrđivanja i evidentiranja korisnika javnih sredstava i o uslovima i načinu za otvaranje i ukidanje podračuna kod Uprave za trezor?

Razlozi za donošenje ovog Pravilnika su sledeći: Usklađivanje definicije ostalih – posebnih korisnika javnih sredstava sa odredbama člana 9. stav 4. Zakona; Preciznije definisanje tog tipa korisnika javnih sredstava, odnosno bliže preciziraju subjekti, koji pripadaju ovom tipu korisnika javnih sredstava (društva kapitala, privredna društva, udruženja, fondacije i zadužbine, preduzetnici, crkve i verske zajednice, političke stranke i dr.).

Koliko vremena (dana) je potrebno da bi se otvorio račun?

Nakon dostavljanja ispravne i kompletne propisane dokumentacije, organizacionoj jedinici Uprave za trezor - filijali, za unos korisnika u Evidenciju korisnika javnih sredstava i za otvaranje podračuna, Uprava za trezor će u roku od 3 radna dana izvršiti upis korisnika i otvaranje podračuna, u skladu sa Direktivom o načinu utvrđivanja, evidentiranja i vođenja korisnika javnih sredstava kod Uprave za trezor.

Koji su sve dokumenti potrebni da organizacija civilnog društva pripremi i dostavi Upravi za trezor?

Upis u Evidenciju korisnika javnih sredstava vrši se na osnovu zahteva za upis, u skladu sa članom 4. stav 2. Pravilnika, koji se podnosi nadležnoj organizacionoj jedinici Uprave za trezor - filijali na propisanom obrascu, koji je sastavni deo Pravilnika (na sajtu Uprave za trezor www.trezor.gov.rs u delu Propisi/Pravilnici nalaze se Pravilnik i obrasci). Uz zahtev za upis (Obrazac ZU-3), korisnik javnih sredstava dostavlja i propisanu dokumentaciju navedenu u članu 7. stav 1. Pravilnika, u originalu ili overenoj kopiji, ne stariju od šest meseci (akt nadležnog organa o osnivanju (ugovor o osnivanju), rešenje o registraciji iz Agencije za privredne registre, akt o imenovanju lica ovlašćenog za zastupanje, overeni potpis lica ovlašćenog za zastupanje dat na propisanom obrascu). Otvaranje podračuna korisniku javnih sredstava vrši se, takođe, kod nadležne organizacione jedinice Uprave za trezor - filijale na osnovu naloga za otvaranje podračuna korisnika javnih sredstava (Obrazac NO-3), u skladu sa članom 12. stav 1. Pravilnika, na propisanom obrascu, koji je sastavni deo Pravilnika. Uz nalog za otvaranje podračuna, korisnik javnih sredstava dostavlja i propisanu dokumentaciju navedenu u članu 14. stav 3. Pravilnika, u originalu ili overenoj kopiji, ne stariju od šest meseci (karton deponovanih potpisa lica ovlašćenih za potpisivanje naloga radi raspolaganja sredstvima sa podračuna, dokument, odnosno akt nadležnog organa kojim je predviđeno da se sredstva vode na posebnom podračunu – Ugovor/Rešenje/Odluka ili drugi akt organa koji vrši prenos dinarskih sredstava iz budžeta).

Gde treba otići i predati dokumentaciju? Da li se ide u gradsku/ opštinsku upravu i tamo predaje Odeljenju za budžet i da li sve opštine, pre svega u ruralnim predelima imaju u okviru svojih uprava mesto gde bi organizacije civilnog društva predale dokum

Korisnik javnih sredstava dostavlja: Potpisan i overen pečatom od strane korisnika javnih sredstava Zahtev za upis u Evidenciju korisnika javnih sredstava (Obrazac ZU-3); Nalog za otvaranje podračuna (Obrazac NO-3) , koji izdaje (potpisuje i overava pečatom) lokalni organ uprave nadležan za finansije, ili lice koje on ovlasti (član 13. stav 2. Pravilnika). Dokumentacija se predaje nadležnoj organizacionoj jedinici Uprave za trezor - filijali, prema sedištu korisnika javnih sredstava, u skladu sa članom 5. stav 1. Pravilnika.

Ukoliko je organizacija civilnog društva dobila novac po osnovu tri projekta npr. i od lokala, pokrajne i republike...da li je potrebno da za svaki pojedinačan projekat otvori po jedan račun (u navedenom primeru, dakle tri računa? ( ne mora samo od razli

U skladu sa Pravilnikom o Planu podračuna konsolidovanog računa trezora („Službeni glasnik RS”, br.42/10 i 24/16), članom 11a. stav 4. ostali - posebni korisnici javnih sredstava OSD (tip korisnika javnih sredstava 8) mogu da otvore, za sredstva koja im se prenose iz budžeta, najviše dva posebna namenska dinarska računa, i to samo u slučaju da je jedan od njih predviđen za sredstva koja su, saglasno zakonu, izuzeta od izvršenja prinudne naplate.

Da li je potrebno otvoriti račun ako su osnov plaćanja usluge, koje je obavila organizacija civilnog društva, a ne konkretan projekat finansiran kroz konkurs (plaćanje usluga bilo bi izvršeno iz budžetskih sredstava).

Za plaćanja vezana za izmirenje obaveza za nabavku roba ili izvršene usluge, ne primenjuje se odredba člana 9. stav 4. Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS“, br. 54/2009, 73/2010, 111/2010, 101/2011,93/2012, 62/2013, 63/2013 – ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - dr. zakoni i 103/2015).

Da li je potrebno da organizacije civilnog društva otvore podračun i u slučaju kada se projekti / usluge finansiraju iz donatorskih sredstava npr. linije 06 budžeta? Ili je potrebno otvoriti račun samo za sredstva koja idu za budžetske linije 01.

U skladu sa članom 9. stav 4. Zakona, korisnicima javnih sredstava koji nisu uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora, kao i ostalim pravnim licima i drugim subjektima koji ne pripadaju javnom sektoru, a kojima se vrši prenos sredstava iz budžeta, otvara se poseban namenski dinarski račun kod Uprave za trezor za ta sredstva, koji se uključuje u sistem konsolidovanog računa trezora. Saglasno navedenom ne otvara se poseban namenski dinarski račun za sredstva koja se ne prenose iz budžeta.