U Bratislavi (Slovačka) je od 8-9. septembra 2016. godine održana međunarodna konferencija „Procentualno poresko oslobađanje - Prošlost, sadašnjost, budućnost“ u organizaciji Centra za filantropiju, Bratislava uz podršku ERSTE Fondacije.
Konferencija predstavlja deo projekta finansiranog od strane ERSTE fondacije, a implementiranog od strane Centra za filantropiju iz Bratislave. Projekat se bavio sagledavanjem mehanizma procentualnog poreskog oslobađanja odnosno izdvajanja za organizacije civilnog društva (poznatiji kao Zakon o %) koji je implementiran u više evropskih zemalja, među kojima je prva bila Mađarska, nakon čega se proširio u Poljskoj, Slovačkoj, Litvaniji, Moldaviji i drugim zemljama.
Ovaj mehanizam usvajan je sa idejom da se podstakne razvoj civilnog društva i razvoj filantropije, kao i da se depolitizuje finansiranje OCD iz budžetskih sredstava, odnosno da se podstakne građanska budžetska participacija. Međutim, mehanizam je u različitim zemljama imao različite implikacije, od umanjenja olakšica za davanje do povećanja svesti javnosti o civilnom društvu. Upravo je istraživanje, sprovedeno u okviru ovog projekta, u kome su učestvovali kako eksperti iz zemalja u kojima ovaj mehanizam postoji tako i oni iz zemalja u kojima mehanizam ne postoji, imalo za ideju da sagleda da li je mehanizam procentualnog izdvajanja dao očekivane rezultate. Na konferenciji su prikazani rezultati istraživanja i predstavljeni primeri zemalja u kojima pomenuti mehanizam postoji (Poljska, Slovačka, Mađarska i Italija koja je inicirala i prva uvela više modela procentnog izdvajanja), zemalja u kojima se tek uvodi (Moldavija) i primeri zemalja u kojima ne postoji (Srbija i Makedonija). Takođe, konferencija je imala za cilj da sagleda postojeće i dalje moguće prednosti, posebno za zemlje u kojima ovo pravo ne postoji.Primer koji nije prikazan, a pomenut je u istraživanju je Estonija kao posebno značajan jer je to zemlja u kojoj je pokrenuto pitanje usvajanja ovog prava, ali je nakon javnih konsultacija i sprovedene analize Vlada na predlog civilnog društva odlučila da ne usvoji ovaj mehanizam.
Važno je istaći da se ovaj mehanizam razlikuje od zemlje do zemlje i u pogledu procentualnog izdvajanja, mogućih korisnika (negde su to samo OCD, negde i crkve, negde i javne institucije), izveštavanja, gubljenja mogućnosti za dobijanje sredstava i sl. Ključno jeda se u većini zemalja ovo pravo vezuje za korisnike koji deluju u javnom interesu, što se opet od države do države različito uređuje kao i obim oblasti od javnog interesa (koji je i u nekim zemljama bio podložan promenama). Uprkos nedostacima, među prednostima ovog mehanizma se ističu finansijska održivost organizacija (posebno manjih kojima su ova primanja veoma značajna), podizanje svesti javnosti o ulozi i značaju OCD, povećana vidljivost OCD, povećanje finansijske transparentnosti OCD, diverzifikacija prihoda OCD i održivost sredstava za OCD, kao i kontinuirana sredstva za OCD posebno u zemljama u tranziciji, zatim povećanje filantropije, pružanje mogućnosti građanima za budžetsku participaciju, izdvajanje javnog interesa od onih OCD koje ne deluju u oblastima od javnog značaja, uticaj na reformu finansiranja crkvi (u zemljama u kojima je crkva korisnik). Među negativnim aspektima za OCD ističe se to da više koristi od mehanizma imaju veće, dominantnije OCD koje imaju više resursa i znanja za promociju svojih aktivnosti, kao i OCD koje deluju u popularnijim oblastima delovanja poput socijalne zaštite, zdravstva, zaštite dece, kulture, zaštite životinja, sporta i dr.
Među prezenterima, bili su i predstavnici iz Srbije, gde je Katalist fondacija predstavila situaciju u Srbiji u pogledu finansiranja OCD i poreskih olakšica za davanja. Naglašeno je da smo jedna od retkih zemalja u regionu koje nemaju olakšice za individualna davanja.
Predstavnica Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom, Milena Banović, istakla je aktivnosti koje je Kancelarija preduzela u pogledu iniciranja izmene poreskih propisa za razvoj filantropije.Na objašnjenje razloga za odbijanje inicijative Kancelarije za olakšice u individualnim davanjima od strane Ministarstva finansija, javili su se učesnici iz drugih zemalja (Češka) u kojima ovo pravo takođe postoji iako se obračun plata i poreza vrši na mesečnom nivou, kao kod nas. Ovo upućuje da je za uvođenje ovog prava neophodna politička odluka kao i manje izmene administrativnog i tehnoloških izmena.
Više o projektu, rezultate istraživanja i izveštaje pojedinačnih zemalja pogledajte ovde.
